Uloga HR profesionalaca se neprestano menja, a sa njom i način na koji se talenat privlači, procenjuje i zadržava. Nekada je regrutacija bila isključivo ljudska aktivnost – od ručne pretrage CV-jeva do višestrukih intervjua i složenog dogovaranja termina. Danas, zahvaljujući automatizaciji i veštačkoj inteligenciji, deo tog procesa je znatno olakšan.
Ali postavlja se ključno pitanje: da li tehnologija otuđuje HR profesionalce i kandidate ili im zapravo omogućava kvalitetniju interakciju?
Automatizacija nije neprijatelj ljudskog pristupa
Mnogi HR stručnjaci su skeptični prema sve većem oslanjanju na tehnologiju u regrutaciji. Postoji bojazan da će proces postati hladan i bezličan, da će se sve svesti na algoritme i podatke, a da će se izgubiti ono najvažnije – ljudska interakcija.
Međutim, realnost je drugačija. Automatizacija ne eliminiše ljudski kontakt, već oslobađa prostor za njega. Na primer, automatizovano zakazivanje intervjua uklanja administrativni teret i omogućava HR timu da se fokusira na dublje razgovore sa kandidatima, umesto da troše sate na e-mail prepiske i usklađivanje termina.
Kako tehnologija poboljšava kandidatsko iskustvo?
Jedan od ključnih faktora u uspešnoj regrutaciji je kandidatsko iskustvo. Loše iskustvo može odvratiti potencijalne talente, dok im efikasan i transparentan proces može ostaviti pozitivan utisak.
Automatizovani alati donose:
✅ Brži i lakši proces prijave – Kandidati više ne moraju da čekaju dane da dobiju odgovor ili termin za intervju.
✅ Jasnu komunikaciju – Automatske potvrde termina, podsetnici i mogućnost samostalnog zakazivanja smanjuju nesporazume.
✅ Pravedniju selekciju – Veštačka inteligencija može pomoći u objektivnijem prepoznavanju talenata, smanjujući nesvesne predrasude.
HR tehnologija kao alat za donošenje boljih odluka
Osim što pomaže u organizaciji, tehnologija može i poboljšati kvalitet odluka koje HR donosi. Softveri za analitiku omogućavaju uvid u ključne podatke – koliko dugo traje proces selekcije, koliko kandidata odustaje u određenim fazama, koji izvori donose najkvalitetnije kandidate itd.
Zahvaljujući podacima, HR timovi mogu prilagoditi strategije, optimizovati procese i poboljšati efikasnost. Na primer, ako analitika pokaže da kandidati najčešće odustaju zbog dugog čekanja na intervju, može se uvesti automatizovano zakazivanje kako bi se smanjilo vreme čekanja.
Šta ostaje u rukama HR stručnjaka?
Iako tehnologija može ubrzati procese, postoji nešto što algoritmi nikada neće moći da zamene – ljudsku intuiciju, empatiju i sposobnost donošenja kompleksnih odluka.
HR stručnjaci i dalje igraju ključnu ulogu u:
🔹 Razumevanju organizacione kulture i proceni kako se kandidat uklapa u tim.
🔹 Postavljanju pravih pitanja koja otkrivaju potencijal i vrednosti kandidata.
🔹 Kreiranju strategija za privlačenje i zadržavanje talenata.
🔹 Izgradnji odnosa i stvaranju pozitivnog iskustva za kandidate i zaposlene.
Zaključak: Tehnologija ne zamenjuje ljude – ona im vraća ono najvrednije
Kada se koristi pametno, digitalizacija ne otuđuje proces regrutacije, već ga čini efikasnijim, transparentnijim i ljudskijim. Automatizacija omogućava HR stručnjacima da se oslobode repetitivnih zadataka i posvete onome što je zaista važno – ljudima.
Umesto da tehnologiju doživljavamo kao pretnju, trebalo bi da je vidimo kao alat koji HR-u omogućava da radi manje administrativnog posla, a više onoga što čini razliku – povezivanje sa pravim talentima.
